Devizni kurs
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: BK Novi Sad

Pojam deviznog kursa i deviznog tržišta
Pod deviznim kursom podrazumeva se cena određene inostrane valute izražene u domaćem novcu. Devizni kursevi su sredstvo pomoću kog i preko kog se ostvaruju internacionalne transakcije u svetskoj ekonomiji. Uspostavljanje deviznog kursa je jedan od osnovnih parametara tržišne ekonomije. Na primer, kurs od 102 japanska jena u odnosu na američki dolar znači da 102 jena imaju istu vrednost kao jedan američki dolar.
Devizno tržište je jedno od najvećih tržišta na svetu. Devizno tržište se definiše kao sistematski susret ponude i tražnje deviza. Devizno tržište predstavlja segment privrednog sistema pokriven odgovarajućim realnim institucijama i mehanizmima u kome postoji slobodan (direktan ili indirektan) pristup svim fizičkim i pravnim licima po javnim i normativno uređenim „pravilima igre“. Osnovne funkcije deviznog tržišta su:
1. omogućuje vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajuća sredstva za plaćanje u inostranstvu
2. usklađuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za njihovu kupovinu
3. usklađuje ponudu i tražnju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa s inostranstvom
4. omogućuje obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom.
Osnovna institucionalna obeležja deviznog tržišta su: tržišnost (kupoprodaja deviza po deviznom kursu), sami poslovi kupoprodaje deviza, subjekti deviznog tržišta, mere intervencije Centralne banke na deviznom tržištu, način formiranja kursa, dozvoljene oscilacije kursa i drugo.
Devizno tržište je mesto na kome se uz izvesna ograničenja koja nameće država, prvenstveno preko Centralne monetarne institucije određuje devizni kurs – cena inostrane valute određena u domaćem novcu. Formiranje deviznog kursa na određenom nivou je, pre svega, posledica unutrašnjih ekonomskih kretanja i promena koje se registruju na planu ekonomskih odnosa s inostranstvom.
Devizne rezerve čine stranu aktivu koja se nalazi pod kontrolom monetarnih vlasti i nalazi se na raspolaganju monetarnim vlastima za potrebe direktnog finansiranja neravnoteže u platnom bilansu, indirektnog regulisanja neravnoteže putem intervencija na deviznom tržištu radi uticaja na devizni kurs i za ostale potrebe. Devizne rezerve države u širem smislu se sastoje od deviznih rezervi centralne banke i deviznih rezervi poslovnih banaka. One, između ostalog, služe za obezbeđenje međunarodne likvidnosti zemlje, ostvarivanje zadataka monetarne politike i za lakši pristup međunarodnim tržištima kapitala. Nivo deviznih rezervi je pokazatelj kvaliteta ekonomske politike i investicione klime, tako da je adekvatan nivo deviznih rezervi važan i za održanje poverenja međunarodne javnosti.
Devizne rezerve centralne banke mogu da čine:
potraživanja Narodne banke Srbije na inostranim računima,
efektivni strani novac,
hartije od vrednosti,
specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog fonda i
zlato i drugi plemeniti metali.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]